U vremenu u kojem živimo, čini mi se se da je društvo podeljeno više nego ikada. Možda je to samo moje očitavanje trenutne situacije… Polarizacija javnog mnjenja, ali i duboko nerezumavanje nas i njih prožima samu bit društva i ulazi u komšiluke, obdaništa, kancelarije, krajeve grada u kojima živimo, porodice…
Oni i mi – to su dva sveta različita, razume se, u kojem smo „mi“ daleko bolji od „njih“, sa koje god strane posmatrali to „mi“.
Jako je teško uhvatiti neku zajedničku nit, ideju, za koju bismo se složili da je svima važna. Ta nemogućnost da se dogovorimo šta je važno problem je sistema, koji onda nema osnovu na kojoj će graditi dalje.
Svi konflikti, sva naša previranja, moraju da obitavaju oko jakog centra, kako bi taj centar postajao jači usled delovanja tih sila.
Konflikti su naravno neminovni i konstruktivni (iz perspektive stoicizma i antifragilizma), ali kada nemamo zajedničku nit koja nas spaja, onda su konflikti korisni samo da pocepaju ono što i ne treba da bude zajedno. Taj proces je bolan.
Ukoliko nema tog centra, slamamo se kao društvo. Slamaju se porodice. Slomićemo se i kao Klub.
Taj centar je naša priča u koju verujemo. U šta verujemo u BRC-u? Koliko je veliko to „Zašto mi postojimo?“, koliko mi jako verujemo u to, velika je i naša budućnost.
Kretanje je u centru
U protekle dve godine, sa pojavom pandemije COVID-19, svet, i sa njim ceo sistem sporta, doživeli su veliku krizu iz koje smo zajedno postali svesni da je ljudsko kretanje mnogo važno.
Onda kada smo bili zarobljeni u svojim domovima shvatili smo da moramo da izađemo napolje da vozimo bicikl, da istrčimo, da se prošetamo kroz šumu i prirodu.
Onda kada nam je kretanje dostupno, lako zaboravimo koliko nam je ono važno. Onda se vratimo na „default mode„. Treniraš da bi izgledao bolje, krećeš se da bi smršao par kilograma… Trčiš da završiš trku, dokažeš sebi da možeš da probiješ to vreme, kompletiraš još jedan čelendž…
I onda se probudiš jednog dana i shvatiš da ma šta radio, ti se i dalje krećeš i da je u tome neka iskonska snaga koju poseduješ kao živo biće. I onda možeš, ali i ne moraš, imati visoke ciljeve, ti se krećeš i postižeš…
To je dobar osećaj i to je nešto što čini BRC: ma koliki su ti ciljevi, i ma koliki su ti kapaciteti za kretanje – ovde si dobrodošao. Ako imaš telo, za nas, ti si sportista.
Zajednica je u centru
Misilm da je COVID-19 dao šansu svima da shvatimo i koliko je važno da gajimo pozitivne zajednice.
To nešto što spaja, umesto što nas razdvaja, je u centru BRC-a kao mesta koje gradimo dostupnog za sve, nevezano za naše razlike.
BRC je oaza pozitivizma u kojem smo slobodni da se okupimo i podelimo iskustvo treniranja i aktivnog življenja... Onda kada pristupiš toj oazi stvarno nema mesta da se odvajamo po bilo kojem opredeljenju.
Težimo da BRC učinimo mestom najbolje dobrodošlice za sve i da gradimo našu zajednicu inkluzivnom za svakoga ko nosi duh otvorenosti koji jedan velegrad ima.
Šta jeste BRC?
To, šta mi jesmo, šta je BRC koji lagano ulazi u 15. godinu postojanja je nešto što se svako od nas pita. Možda se i ne pita, ali mi se pitamo. Ili je potrebno da se zapitamo, da bi kroz te odgovore, taj centar mogao da bude jak.
Za jednog člana, mi jesmo članarina i protivusluga treninga. Za jednog trenera možemo biti posao i novčana kompenzacija vremena za održani trening.
Možda se kao član ne pitaš u kakvom svetonazoru treniraš, ukoliko imaš dobre rezultate na trci… Možda se kao trener ne pitaš o svrsishodnosti svog posla ako je plata na vreme…
Ipak, čini mi se da, lagano gradimo to neuhvatljivo BRC, to koje postoji deceniju, to nešto što je društveno važno, nešto što daje kontekst trkačkoj kulturi Beograda i nešto što ide dalje od nas koji radimo i treniramo u njemu.
Mislim da ljudi koji treniraju u BRC-u i koji rade u BRC-u to osećaju. Izgubimo se i mi u tome, ali se vratimo svom centru. I potrebno je da se vratimo kada dođe do bolnih prekida.
Potrebno je da sada to što „jesmo“ nekako stavimo u centar, kako bi oni koji nastavljaju da rade i treniraju u BRC-u mogli da razumeju u kojoj priči rade i deluju i kojoj priči svojim radom daju moć.
Taj kontekst našeg bivanja nije presudan, ali može dati smisao koji ide dalje od trening centra.
BRC & svet trčanja, danas
U sistemu trčanja u kojem BRC funkcioniše danas sve je mnogo bolje. Delimično smo i mi zaslužni za ovu promenu koja se desila preko noći u kontekstu stvaranja jedne društvene promene.
Za običnog pojedinca, trkača ili nekog ko će to tek postati, Beograd je mesto u kojem je mnogo lakše birati, trenirati i uživati u trčanju nego pre 10 godina.
Sistem koji podržava trčanje u gradu je na daleko većem nivou: od ponude (klubova, trka, opreme, fizija…), razumevanja (potreba ljudi, znanja o treningu)… profesionalizma (načina rada i ophođenja).
Da li smo ispunili svoju misiju? Da li smo postigli sve što smo mogli postići?
Šta je Strategija BRC-a? Kome je pišemo?
U tom našem trkačkom svetu sada je došao trenutak da odemo korak dalje sa razumevanjem gde idemo i na koji način mislimo o kretanju i aktivnim zajednicama u Beogradu.
WE ARE HERE BELGRADE je nacrt, nastao iz dvogodišnjeg promišljanja, filozofski traktat, ideja o tome šta zajedno kao društvo, BRC, treba da uradimo da bi kretanje i trčanje podigli na sledeći nivo u Gradu.
Sam dokument, verujem da dolazi u pravo vreme i posebno ga objavljujemo za sve mlade koji rade u BRC (Srkija, Jelu, Mihajla, Draganu, Milicu…) koji sada imaju zadatak da razmišljaju dublje o BRC-u (i horizontalno i vertikalno i u svim dimenzijama koje jedan sportski sitem nosi kao vrednost) nego mi koji smo ga pravili. Predajte samo najbolje napore i vratiće vam se mnogo više nego što možete zamisliti..
Za sve vas koji trenirate u BRC-u, za vas članove, sa kojima se lično i ne poznajem, ova Strategija je prilika da u deliću vašeg treniranja u BRC-u, u deliću vašeg života u kojem delimo zajedničko prostor-vreme, steknete utisak na koji način Klub posmatra vaše članstvo – u kontekstu razvoja BRC-a kao organizacije i kontekstu Aktivnog Beograda koje zajedno stvaramo našim treniranjem. Znam da to nije najvažnija stvar na svetu, i meni su lokacija i termini treninga presudni za odabir – ali eto, promišljamo ovaj klub kao mesto za sve nas Beograđane, u kontekstu sportske kulture Grada, vašeg i našeg odnosa… Imamo ideje kako to može biti bolje za sve nas i sve ljude koji dolaze posle nas i vas. Možda vam bude značajno da znate kuda ide Klub u kojem trenirate.
Za kraj, biće i vas, pojedinih partnera i kolega iz sveta trčanja i sporta, kojima će ovo biti interesantno i koji pratite naš rad. Ukoliko ovo čitate znajte da imate naše najveće poštovanje za vreme koje ulažete da razumete kuda se krećemo kao organizacija. Želim vam da imate jak core, da se neprestano preispitujete i da u tom nastojanju istrajete da izgradite jake organizacije za vašu ličnu dobrobit i dobrobit svih ljudi koji treniraju u Gradu. Pravite velike priče i neka vam BRC kao i do sada bude odskočna daska da uradite nešto još bolje, jače i veće.
Otvoreni komentari do 30. aprila
Posetite stranicu BRC Strategija i koristite opciju „Add New Comment“ u Google Slides da dodate svoje misli, reči, ideje i drugo. Ukoliko želite da pokrenete diskusiju, možete mi pisati na veroljub@gmail.com.
Sa poštovanjem i lake noge,
Veroljub Zmijanac
Član Upravnog odbora i osnivač BRC-a
