Škola trčanja na Dorćolu startuje za

Dana
Sati
Minuta
Sekundi

Veroljub Zmijanac: Poruka svima koji veruju da Beograd može biti lepše mesto za život

Beogradski trkački klub obeležava 10 godina postojanja, a tim povodom priredili smo događaj 25. septembra u Silosima, zajedno sa Olimpijskim komitetom Srbije u toku Evropske nedelje sporta. Prenosimo u celosti govor jednog od osnivača kluba, Veroljuba Zmijanca:

Da li je BRC uspešan klub?

Sve što je istina mora u sebi imati jednu vrstu kontradiktornosti. 

Ako bih rekao da je BRC uspešan zbog svojih članova bio bih 100% u pravu, ali isto tako bih mogao reći da naš krajnji domet nisu naši današnji članovi – i opet bio bih 100% u pravu. 

Ispričaću vam priču kako je nastao BRC i možda iz toga možemo shvatiti ovaj apsurd:

Ivan i ja smo 2010. godine putovali na Ljubljanski maraton, baš kao i vi danas u Sarajevo. Doživljaj da jedan grad živi trčanje, da je na ulicama 15.000 trkača i trkačica i još desetine hiljada navijača – u tom trenutku za nas je bio nezamisliv. Vraćajući se iz Ljubljane, proživljavajući utiske, na zadnjem sedištu autobusa rođena je ideja da se napravi trkački klub. 

U tom trenutku smo znali da taj kosmopolitski osećaj želimo da živimo svaki dan. Koji je to osećaj? Širine duha, zajedništva, slavljenja života, slobode kretanja, sportske kulture grada u kojem se atlete osećaju da su uvaženi – bilo da su oni brzi maratonci ili obični ljudi koji prave neviđene napore da završe svoju prvu trku. 

Taj osećaj išao je dalje od sporta – išao je pravo do toga da je Ljubljana za nas taj dan bila jedno prelepo mesto za život. 

I to, gde god da odete na maraton i vidite trkače, u Sarajevo, u Berlin, gde je danas oboren Svetski rekord, Njujork, Tokio, sutra u Barselonu – prepoznaćete taj osećaj. Taj osećaj ne može da se prepriča nekome ko ga nije doživeo. Zato je pomalo i magičan. 

Ali i sami znate da maraton ne postoji bez trkača. Zato smo i mi pre 10 godina odlučili da napravimo trkače i pomognemo našem Beogradskom maratonu da bude veći i lepši. Napravili smo BRC. 

Ovo posebno mesto koje svi zajedno gradimo čitavu deceniju, odoleva svakoj vrsti deljenja, i u društvu koje duboko polarizuje – okuplja i ujedinjuje. U našem Klubu smo svi zajedno: nevezano za naše sposobnosti, brzinu trčanja, muzički ukus, naše verske i seksualne orijentacije ili politička opredeljenja. 

Izvanredan trenažni program, odlična usluga treninga, sjajno organizovana putovanja, najbolji treneri i  sve ono što BRC pruža – to ne smemo podrazumevati. Zahvalan sam svakom ko je dao svoj doprinos našoj ideji i BRCu. Ali Klub ne postoji zbog nas – sve su to funkcije koje su u službi onoga kako BRC oplemenjuju naš grad. 

Pa dobro, kako onda meriti uspeh?

Uspeh je večna organizacija. Onda kada BRC bude kao Njujorški trkački klub ili Bostonska Atletska Asocijacija ili Mančester Junajted ili Univerzitet u Harvardu ili kao naša Crvena Zvezda, samo bolje ustrojena… mi smo postigli uspeh. I mi idemo ka tome, prošli smo veliki i možda i najteži put – prvih 10 godina i sad predstoji još 9 koraka do 100. 

Moja poruka je usmerena svima koji verujete da Beograd može i jeste lepše mesto za život zato što ima trčanje. Ja sam ubeđen da ukoliko stvorimo 100.000 trkača i trkačica u Beogradu, da bi ovaj grad imao jednu drugačiju dinamiku koja bi se svima nama više svidela.

Kako ćemo do toga doći? Neće se desiti to samo od sebe i neće to niko drugi uraditi umesto i  za nas. Potrebno je da mi u BRC-u budemo hrabri, inovativni i kadri da prihvatimo najveće ciljeve. Sa tom vizijom uvezanom sa vrhunskom uslugom za svakog člana – mi ćemo u tome i uspeti. U tom trenutku prestaje svaka kontradikcija. 

Srećan rođendan!