Izvukli smo troje dobitnaika/ca besplatnih školarina za Prolećnu školu trčanja. Magazin Sensa i Belgrade Running Club odlučili da nagrade troje čitalaca koji su se podstaknuti tekstom „Trčanjem do meditativnog uma“ prijavili za Školu trčanja. Među brojnim prijavljenima najviše sreće su imali:

• Milica Vukotić
• Aleksandar Stevanović
• Zoruca Lojpur

Milica nam je u svojoj prijavi napisala jedni sjajnu trkaču priču, evo jednog pasusa:

„Tartan staza na Tašu pre oko godinu dana. Veče je i nema mnogo trkača. Imam slušalice u ušima i ambiciju da večeras prvi put u životu pretrčim nepoznatu razdaljnu u ukupnom trajanju od 50 minuta, sa kraćim pauzama, a prema programu za početnike koji sam pronašla na sajtu trcanje.rs. Pre izvesnog vremena sam se pokrenula zbog i za sebe, na raznim poljima, i trčanje je deo toga. Mislim o tome dok kiša počinje da rominja, a moje nove patike grabe stazu koja postaje skoro prazna. Javlja mi se neki nepoznat osećaj slobode i lakoće, osećaj da mogu bilo šta… Noge me nose sa staze i u delu gde je prekida asfalt, ja skrećem desno i trčim sredinom široke aleje parka. Većina prolaznika se užurbano sklanja sa kiše u najavi, dok ja dižem glavu ka nebu i puštam da mi se kapljice skotrljaju niz lice. Osećam se svojom, novom, živom! Osećam svoje telo, mišiće, snagu, energiju, nakon svih tih godina statike i pasivnosti i taj osećaj ne mogu da uporedim ni sa jednim drugim. Bliži se kraj pesme kojom se završava ciljni 50. minut, shvatam da sam uspela, a sada znam da ne moram da stanem i želim još, i trčim još, i ne želim nikada više da stanem!….“

Aleksandra je sestra inspirisala da se prijavi za Školu trčanja, ovo je deo njegovog komentara prilikom prijave:

„….Šta me je motivisalo? Moja sestra. Njena promena, njena energija, njena sreća, njen osmeh i njena istrajnost. Ona se priključila školi kako bi smršala, a sada želi da istrči polumaraton. Svaki trening jedva čeka i posle svakog treninga, koliko god bio naporan i dugačak, dolazi kući srećna i zadovoljna. Pokazala mi je da trčanje može da ti pomogne da budeš bolji, brži, srećniji i uspešniji na svim poljima. Želim da i sam iskusim sve to o čemu mi ona priča, jer želim da se promenim i poboljšam. Da smršam, da se aktiviram, da budem zadovoljan sobom i motivisan za uspeh na faksu, u ljubavi, u muzici…“

Zorica se pronašla u onom delu teksta kada sam govorio frustraciji koja se rađa prilikom neuspeha u meditaciji, ovo je deo njenog komentar:

„Oduvek sam volela da trčim, za svoju dušu, ali vremenom, ne znam ni ja kako…postala sam sporija, mrzovoljnija, nervoznija, pa i 13 kg deblja. Mislila sam da sam eto, jednostavno, ostarila. I da moje trčanje, koje je vremenom trebalo da postane savršenije, završeno. I slučajno jednog dana saznam da, ustvari imam smanjenu funkciju štitne žlezde. I dobila sam odgovor na pitanje sta me to kočilo. I rešila da počnem da se bavim jogom, pilatesom ili nekom sličnom „mirnijom“ aktivnošću. Ali, to nisam ja!…“