Nakon Beogradskog maratona, pod velikim uticajem pozitivne energije koju nam je gospodin Pobednik doneo i ulio, započeli smo (po mom mišljenju) jednu od najboljih sezona u prethodne 2-3 godine. Iz ovog ugla posmatrano jednostavno ne mogu da poverujem šta smo sve zajedno uradili za prethodnih 6 meseci, zaista neverovatno.

Realizovali smo izlete na Fruškoj gori, Divčibarama, Avali i Košutnjaku. Svaki je bio specifičan na svoj način, ali zajednički sadržalac za svaki od njih je dobra atmosfera, druženje, trčanje lepim (novim i onim već dobro poznatim) predelima, nasmejana lica naših trkača i javljanje ideja za nove, još zanimljivije i dinamičnije izlete.

Zajedno sa prijateljima iz BeoSporta organizovali smo dva događaja namenjena najviše populaciji trejl trkača, što je veliki pomak za našu trkačku zajednicu. Smatram da smo nekako previše razdvojeni, a jedino što nas razlikuje jeste podloga na kojoj trčimo, aktivnost je ista. Više ovakvih akcija, više zajedničkih treninga i akcija mislim da će doprineti svima Moram priznati – trejlovci su se u kafani bolje pokazali, pa bi mogli sa nama podeliti i tu vrstu iskustva; mi ćemo njima naravno pomoći oko trkačkog dela :).

Šalu na stranu, smatram da je Spartak sa svojom družinom napravio i ove sezone veliki podvig, odlične rezultate i od srca im čestitam na tome! Verujem da će nastaviti barem u istom ritmu, a želim im svima još bolju i blatnjaviju sledeću sezonu.

Što se tiče samog trenažnog dela u Road Runnersima, rekao bih da smo se svi već jako lepo adaptirali na promenu formata treninga i trčanja na vreme (meni to sada deluje kao neka davna prošlost), i da je taj segment funkcionisao poprilično dobro u letnjoj sezoni.

Kroz razgovor sa ljudima i praćenje rezultata trka na društvenim mrežama vidim da već pljušte PB-ovi i jako sam ponosan zbog toga. Kada kažem ponosan, ne mislim samo na „dobro isplaniran trening“, to je samo jedan mali segment cele priče. Ponosan sam na sve one koji su redovno dolazili i vredno radili tokom najvrelijih dana (a bilo ih je zaista mnogo – i vrelih dana i vrednih ljudi).

Ponosan sam na maratonce, koji su na čelu sa Maretom vrteli neverovatan broj krugova na Adi. Meni se zavrtelo u glavi prateći ih, ponekad sam se pitao da li su uopšte odlazili sa Ade od prethodnog vikenda. Ljudi su ustajali i trčali od 4 sata ujutru, nije mi dobro kada se setim toga. Pri tom, ni ja nisam reprezentativan primerak tipičnog trkača, koga mrzi da ustane subotom ujutru, ali oni su zaista prevazišli sva moja očekivanja. Verujem da će na trkama samo pokupiti medalje za koje su vredno radili sve ovo vreme.

Na suprotnoj strani skale trkačkog, ali i životnog iskustva su Youngstersi – mlade nade i uzdanice našeg kluba. Osobe koje svojom pojavom unose neku dodatnu vedrinu na našim treninzima, na čelu sa trenerom Draškom, su pokazale veliki napredak u odnosu na prethodnu sezonu, u svakom smislu. Verujem da će Draško i dalje nastaviti da ih vodi trkačkim stazama i svoja trkačka znanja prenositi na njih. I na njih sam ponosan, a verujem i svi vi.

I na Nebojšu trenera koji je u prethodnih godinu-dve neverovatno napredovao u trenerskom smislu, a taj napredak direktno preneo na BRC i rad sa ljudima, što verujem da ste svi primetili. Sa ekipom Nordijskih hodača napravio je veliki pomak i baš mi je žao što neće dalje biti sa nama da taj program razvije i otkrije pravi njegov potencijal, ali sam siguran da će, gde god da ode širiti priču o našim vrednostima i sa zadovoljstvom pričati priču koju je stvarao u našem klubu.

Tokom svog angažmana u BRCu ona je diplomirala, masterirala, upisala doktorske studije i što je najbitnije, zaljubila se. Zaljubila se u trčanje, pa zatim u triatlon, u rad sa ljudima i prenošenje znanja svima oko sebe. Ljubica je naš klub obogatila sa nekoliko naučnih radova koji su objavljeni u najprestižnijim domaćim naučnim časopisima. U zimskoj sezoni neće biti sa nama jer ide u Italiju na razmenu, ali nam se u narednoj letnjoj sezoni vraća još bogatija znanjem koje će doprineti da ceo klub i svi mi zajedno napredujemo. Ponosan.

Trener Marko je, pored izvanrednog posla sa maratoncima, sjajno obavljao i organizacione zadatke, pa mislim da je i sa te strane jako puno doprineo dobrom funkcionisanju kluba i hvala mu na tome.

Ponosan sam ja na mnogo toga još, ali ono što je nekako najvrednije za mene i nas kao trenerski tim jeste vaše zadovoljstvo, vaša sreća i uspeh na trčakim stazama, ali i van njih. Obradovali ste nas medaljama, roditeljstvima, diplomama, doktoratima, specijalizacijama, novim idejama…

Ponosan sam na sve to, ali i još ponosniji na to što nam pomažete da budemo bolji i napredujemo, što nam ukazujete svoje poverenje i prepoznajete kvalitet nas kao trenerskog tima, menadžmenta i ostalih struktura našeg kluba, bez čijeg usklađenog funkcionisanja ne bismo bili to što jesmo – najveći trkački klub u Srbiji, ali i regionu.

Hvala vam za sve!

Vidimo se na stazi. Lake noge!