Letnja Škola trčanja 2017 se završila. Imamo jako puno lepih utisaka koje delimo sa vama ovde:

Jelica Prvulović

Sasvim slucajno na internetu naletim na sajt skole trcanja.

Prvi susret sa clanovima skole bio je sastanak povodom pocetka letnjeg semestra. Novi ljudi, vedri, najsmejani, optimisticni, pomislih kako ih „radi“ trcanje na svezem vazduhu.

I tako putesestvije pocinje, sa moje strane ustegnuto, stidljivo i sa dusom u nosu.

U dobrom drustvu je definitivno sve lakse i lepse, i tako su se nizali i prvi kilometri, puno pozitivne energije, ono kad te totalno nepoznata osoba podrzava u ostvarivanju cilja koji je telu i dusi preko potreban a da ni sama nisam znala sta bih u svom zivotu menjala.

Sada znam sta ne bih menjala, trcanje, trcanje u grupi, trcanje napolju na cistom zraku. Najaci utisak je onaj osecaj srece, pripadnosti, ono kad osecas svaki misic u svom telu 🙂

Marina Radojković

U jednoj rečenici mojih poslednjih par meseci bi izgledalo ovako:

Pridružila sam se BRCu jer sam želela da vežbam napolju, a sada izlazim napolje da bih trčala. I to ranom zorom nedeljom ujutru. I nije mi teško.

Škola trčanja je zapravo jedna divna energija, fenomenalan osećaj da se nešto može čega i nismo svesni, trener Nebojša koji u početku nervira svojom pozitivnom energijom i na kraju shvatiš da je zaraza prešla i na tebe, ekipa ljudi koja te podržava na svakom metru i kilometru i kad si pred ciljem i ne možeš više, oni krenu da navijaju baš za tebe, kada ne možeš više, oni ostaju baš uz tebe.

A šta je trebalo ja da uradim? Samo da dođem….

Marija Marković

U skolu trcanja sam se upisala da idejom da promenim svakodnevnu rutinu, da upoznam nove ljude, pomerim svoje granice. Uspela sam da ostvarim sve ciljeve koje sam imala u glavi.

Treneri su posveceni, vasi saborci su puni energije, jednostavno, celokupna atmosfera vas gura napred. Kada sam pocinjala nisam mogla da istrcim celih 500m. Bili su mi tezi nego 10km koje sam istrcala posle manje od 6 meseci na trci u Ljubljani.

Da li moze da se kaze da mi je promenila zivot? Apsolutno. Stekla sam kilometrazu pod nogama, samopouzdanje i ono najvaznije, prijatelje. Hvala BRC-u sto nas je okupila…

Dragana Mišović

U maju 2017 nisam verovala da mogu da dostignem 10km, ali mesec po mesec i kilometar po kilometar, pomerala sam sopstvene granice radujući se svakom sledećem treningu.

Kako je to dobar osecaj da možeš još više i još više!

Uz naseg sjajnog trenera Denisa Kusića ( i ostale BRCove trenere) i fenomenalnu energiju moje grupe A2, stići do 10km bilo je lako. Jedva cekam novi sestar i pripremu za 21km. 

Nikola Marković

Pre nego što sam se priključio, od jednog starijeg polaznika iz prethodnih generacija škole sam mnogo
slušao o “pozitivnoj atmosferi” koju stvaraju treneri.

Kao introvertna osoba koja se sporo otvara prema  novim ljudima i sada u potpuno novom društvenom kontekstu, u startu me je ovo više brinulo nego ohrabrivalo 🙂 

Mirisalo mi je na nekakvo preterano isforsirano dobro raspoloženje i druželjubivost, umesto spontanog razvoja odnosa u grupi ljudi različitih godina, životnih iskustava, interesovanja. U tom smislu mi je jako prijalo što je Miloš Spartak kao trener bio potpuno opušten i na prvi pogled flegmatičan, pa se i grupa nekako sama zbližavala s vremenom.

Najjači utisak o školi, pored podrazumevane kompetencije trenera, upravo je način na koji polaznici bodre i “guraju” jedni druge da prevaziđu svoje granice, pomažu jedni drugima kad je teško, i podižu motivaciju na najviši mogući stepen.

Grupna dinamika treninga – naročito sa ljudima sličnog stepena utreniranosti – donosi potpuno novu dimenziju trčanju u odnosu na sve što sam radio solo nekoliko godina unazad.

Jovana Miletić

Ekipa ljudi velikog osmeha i puna pozitivne energije koja od svakoga moze napraviti trkaca. Sto se mene licno tice ja sam neko ko nikada nije voleo trcanje i nije razumeo ljude koji to rade, a sada sam jedana od tih luckastih ljudi obucenih kao Rumunske gimnasticarke i jako mi prija sto pripadam takvom jednom pozitivnom okruzenju.

Za 5 meseci trajanja skole trcanja sam uspela da promenim dosta navika i unormalim rezim ishrane.

Najbitnije meni je poznastvo sa gomilom pozitivnih STRAVA ljudi bez kojih nista od ovoga ne bilo isto i zato hvala svima Vama koji ste od mene napravili nekog ko uziva u trcanju i posebno hvala STRAVA treneru Nebojsi Obradovicu koji se brinuo o nama ceo ovaj period.

Tamara Mitrović