Trčanje je jedno od osnovnih i najprirodnijih oblika kretanja za ljudski rod. Među naučnicima postoji i teorija da u našem mozgu ne postoji “program” za hodanje, već samo za trčanje. Ono što ukazuje na potvrdu ovih pretpostavki je činjenica da je prilikom hodanja svaki korak različit (gotovo ni jedan korak nije isti), dok je prilikom trčanja situacija skroz drugačija.
Prilikom trčanja kao da se uključi poseban program i naše telo postaje značajno efikasnije, a svaki korak je gotovo identičan.
Još jedan podatak može potvrditi ovu teoriju – prilikom hodanja i trčanja istom brzinom (tzv. tranzitna brzina kretanja) fiziološki odgovor organizma je intenzivniji prilikom hodanja (srčana frekvencija, utrošak kiseonika i sl.)
Iako nam je ova vrsta kretanja prirodna i u genima, savremen način života, smanjen obim kretanja tokom dana, povećana količina sedenja, sve više profesija koje zahtevaju dugotrajno zadržavanje u prirodnim položajima (sedenje, stajanje, klečanje…) značajno su uticali na habanje i “rđanje” sistema za kretanje. Mišići postaju skraćeni i napeti, tetive zategnute i neelastične, a time i zglobovi manje pokretni. Sve to dovodi do nemogućnosti da “softver” koji imamo instaliran od rođenja ispoljimo u realnom vremenu uz pomoć “hardvera” koji nismo redovno održavali, pa često prilikom posmatranja trkača možemo videti narušenu tehniku trčanja.
Sve prethodno navedeno nas dovodi do pitanja – da li postoji savršena tehnika trčanja?
Posmatrajući i elitne trkače možemo videti značajne razlike u ispoljavanju iste aktivnosti. Doček na petu, na srednji deo stopala, na prednji deo stopala; trup nagnut unapred, trup uspravan ili blago zabačen unazad; ruke manje savijene u zglobu lakta, ruke više savijene u zglobu lakta.
Deljenjem iskustava i analizom velikog broja trkača, treneri širom sveta došli su do zaključka da je savršena tehnika ona koja nas održava zdravima (ne dovodi do samopovređivanja) i koja nam omogućava da napredujemo u trenažnom procesu. Takav trening možemo nazvati funkcionalnom tehnikom trčanja.
U četvrtak 24. februara ćemo uz pomoć snimanja proučavati koliko je tehnika kojom naši članovi trče funkcionalna i potražićemo greške koje dugoročno mogu negativno uticati na trkački razvoj pojedinca.
