Mnoge od vas je baš ona dočekala kada ste prvi put ušli u BRC Runners Hub. Čitali ste mnoge njene tekstove na Trčanje.rs. Ona brine o vama i vašem timu ako učestvujete u Serbia Business Run-u. Marina je trail trkačica, koleginica bez koje se ne može, veliki ljubitelj pasa i borac za svačija prava.

A ovo je posebno “teška kategorija” među intervjuima jer sagovornik nema priliku da dugo razmišlja i doteruje odgovore. Marina je izabrana prva za ovakav intervju zbog svoje otvorenosti i hrabrosti 🙂 Dobila je maksimum 11 minuta da odgovori na svako od 11 pitanja iznenađenja (simbolično). Takoreći, intervju na prepad. Uživajte!

1. Maki, predstavi se u 11 reči koje te opisuju

Voda, vino, sirevi, junk-food, hedonizam, priroda, psi (životinje generalno), kampovanje, trčanje, filmovi (i serije), muzika

2. Tvoj prvi susret sa BRC-om, kako se desio? Kada, gde i sa kim si shvatila da si postala trkačica?

Mislim da mi je prvi susret bio sa samom idejom, ali nisam sigurna. Još davne 2011. na Adi Bojani sam letovala sa ljudima koje tada nisam mogla da skontam. Ekipa koja je došla ponela je patike za trčanje na more! U mojoj glavi smešteni su u folder čudaci. Bilo je potrebno 5 godina da i sebe smestim u isti folder .

Ipak, rekla bih da sam postala trkačica 2016. u Ljubljani kada sam istrčala svoj prvi polumaraton, u omiljenoj Stara Mo majici (najbolja BRC ekipa u istoriji kluba) sa Švesterkom i Dešom!

3. Čime se sada baviš i koji je tvoj omiljeni deo posla?

Imam tu čast da posle 10 godina od trenutka kada sam upoznala ekipu sada budem deo nje, ne samo u poslovnom već i prijateljskom smislu. Kao izvršna asistentkinja u SportIT-u (krovnoj organizaciji BRC-a) ili kako kolege više vole da me zovu: Customer Happiness Manager! Imam najrazličitiji opis posla, ali svakako mi je omiljeni deo komunikacija sa ljudima (mada u piku zna ozbiljno da iscrpi).

4. Otkrij nam jednu zanimljivost koju većina trkača ne zna o tvom poslu

Moje “pauze za ručak” su ponekad trkački treninzi! Imam tu privilegiju da radim na jednom od najlepših mesta u BG (Dorćolski kej), pa mi je čisto zadovoljstvo kada u sred posla istrčim pored reke.

5. Čula sam izreku, a da li je ona istinita – da što više radiš u sferi trčanja, sve manje trčiš. Zašto je to tako?

Misliš prokletstvo :p Nažalost, to je za veći deo tima istina. Ima ih još par mladih koji se koprcaju. Kada ti je trčanje poslovna okupacija (a ne trčiš profesionalno), teško se nalazi motivacija za trening. Većini je trčanje ventil posle napornog dana na poslu. Obuješ patike i konačno ne moraš da misliš o poslu. To nije slučaj kada radiš “u trčanju”. I možda jeste teže otići na trening, kad god to uradim, krajnji osećaj sreće je isto kao i kod onih koji su došli da se “odmore od posla”.

6. Vratila si se u Školu trčanja – opiši nam razliku između nekad i sad

O da! Back to school 🙂 Razlika je ogromna, a opet je dosta toga isto. Kada se prvi put susretneš sa trčanjem, sve je novo, svaki kilometar koji osvojiš je mala pobeda, trener je bog, a ekipa je razlog zbog kog ne propuštaš ni jedan trening! Kada se posle godina trčanja (i onda godina pauze) ponovo vratiš na početak (a to je veruj mi jedini ispravni način da se vratiš trčanju), nema te euforije oko podizanja kilometraže sa svakim treningom jer to si sve prošla. Ali postaviš nove ciljeve, ideš ka njima i slaviš svoje male pobede.

Ono što je sjajno kod škole je što je trener uvek bog, a to je važno kako bi u trčanje ušli ili mu se vratili na pravi način, bez povreda i sa zagarantovanim uspehom.

7. Najizazovnija, najteža trka na kojoj si bila. Isto to, na koju želiš da odeš.

Goč Skyrunning definitivno! To je najdužih 30km u mom životu. Trka na kojoj udariš u svaki zid koji možeš da zamisliš. Na samom početku se četvoronoške penješ 10km, a posle ti više ništa nije važno sem da vidiš cilj :))) Ovo je ujedno i najlepša trka na kojoj sam bila! Moguće je da sam samo bila srećna što sam živa! Trenutno nemam neki poriv ka trkama. Fokus mi je vraćanje u formu, malo bleja na asfaltu.

8.  Nabroj 11 stvari koje mi danas možemo da naučimo od pasa. Izdvoj jednu stvar koju si ti naučila od svog ljubimca 🙂

• Život je jednostavan, ne komplikuj ga;
• voleti je lako;
• tvoj čopor je tvoj život (okruži se pravim ljudima);
• kretanje je izvor života (živi za šetnju);
• strpljenje je zlato;
• govor tela može da ti da više informacija od reči;
• zima je za spavanje (na krevetu, u gomili jastuka);
• važno je šta jedeš (ali počasti se đubretom kad god si u prilici);
• priroda je svima u krvi (najbolji lek za dušu i telo);
• ili vodi ili pusti da te vode oni kojima veruješ;
• vođa nije najjači, već najstabilniji član čopora (tako tačno i u trkačkom svetu, koliko sam samo puta videla da trku dobijaju mentalno jaki, a ne najspremniji)

Beshamel je sam po sebi lekcija koju ja još učim, ali svakako je prvo poglavlje bilo postavljanje prioriteta u životu. Jaaaaaako važno!

9. Žene u trčanju – kako nas vidiš za 11 godina?

Trčanje je širok pojam, svašta tu ima i svako može da nađe svoju nišu. Žene su se sjajno pokazale na ultrama. Courtney Dauwalter je primer žene koja staje na crtu svakom muškarcu! Ali nije poenta u takmičenju sa muškarcima. Žene su tu, rekreativno trčanje je definitivno ženska stvar već sada. Za 11 godina očekujem generalno povećanje procenta ljudi koji rekreativno trče. Trčanje je budućnost!

10. Da li je po tebi 2020-a bila rolerkoster ili vreme za refleksiju. Ili nešto treće?

Ha 2020! I jedno i drugo. 2020. je kao izlazak u grad u kome preterate pa se posle pitate šta vam je to trebalo. Život nam je svima nabacao gomilu s**** ali i poneki biser. Ko je uspeo da ga nađe u hrpi g***** taj je pobedio. Ja ga još tražim.

11. Šta te je najviše nasmejalo u poslednjih 11 dana?

 Uuu dobila sam brdo memova za ovih 11 dana. Ljudi su duhoviti i pored svih muka koje su ih zadesile. Ipak, uglavnom se najslađe smejem svojim psima. Oni su izvor moje radosti svaki dan (i ponekog nervnog sloma). Blentavi i matorka, kada to dvoje naprave igralište na krevetu, eto smeha.

Hvala Marini na 11 mudrosti! Budite slobodni da nam predložite nekoga koga želite da “izrešetamo” brzim pitanjima!