Timski sportovi, zimski sportovi, joga i pilates, trčanje i triatlon! Ni jedan sport nije stran našoj dugogodišnjoj članici Ruži, koja je živ dokaz da pored karijere i porodice uvek ima prostora za nova iskustva, ali i nove izazove!

Ružice, za početak, ko je zapravo Ružica Sarić? Predstavi nam se ukratko.

Beograđanka, arhitekta. Svašta nešto me zanima i baveći se raznim aktivnostima upoznala sam mnogo zanimljivih i vrednih ljudi do kojih mi je stalo. Ponosna sam na svoja prijateljstva.

Prvo, voleo bih da te pitam kako si? Kako si provela 2020. godinu i kako si se nosila sa izazovima u njoj?

Povučeno, oprezno… a pošto je potrajalo, otišla sam na more i ostala do jeseni.

Tvoj period odrastanja ćeš pamtiti po čemu? 

Odrasla sam u centru Beograda koji je tada imao oko 750 000 stanovnika. Beograd se ubrzano gradio, nicali su novi, moderni objekti, Sportski centar 25. maj, Muzej savremene umetnosti, Hotel Jugoslavija, Novi Beograd… Dešavala su se razna sportska i kulturna takmičenja za decu i mlade. Zajedno smo išli na zimovanja i letovanja sa školom i mnogo, mnogo smo se družili.

Verujem da si uvek bila fizički aktivna, čime si se sve bavila pre nego što si krenula sa trčanjem i na šta si ponosna u tom periodu?

Od sporta… u osnovnoj atletika i plivanje, a svi smo vozili bicikl, nije bilo mnogo automobila u mom detinjstvu. U srednjoj školi odbojka, moderan balet, skijanje. Kasnije, tenis, snoubord, joga, pilates, pre trčanja sam trenirala mačevanje… I često smo putovali. Sad shvatam da sam se svuda zadržavala otprilike po 5 godina. U BRC-u sam duže!

Otvaranje sportskog centra 25. maj i tvoje prvo takmičenje u plivanju? Na šta te evocira danas plivanje i kakav je osećaj otići ponovo na taj bazen? Po čemu se on razlikuje, a po čemu Ružica?

Fantastičan događaj je kada klinci iz kraja dobiju svoj bazen. Desilo se da je moj razred prvi uskočio u otvoreni bazen, to je zaista bilo fantastično, a po letnjem pljusku smo u kupaćim kostimima trčali kućama. Naš bazen je bio najlepši u gradu, projektovao ga je arhitekta Ivan Antić. Najlepše je kada rano ujutru po suncu plivate u zatvorenom bazenu zimi.

Prva medalja u plivanju na otvaranju Sportskog centra 25. maj i mnogo godina kasnije zlatna medalja u kategoriji na mom prvom takmičenju u akvatlonu. Timelaps.

U jednom trenutku krećeš sa trčanjem u BRC-u, zašto? Kako i zašto si odabrala baš trčanje?

Tražila sam neku aktivnost na otvorenom. Šta bi neko, ko stalno sedi unutra za kompjuterom poželeo, nego da bude slobodan napolju i da trči.

Marijana iz Splita sa kojom sam sarađivala mi je predložila da dođem u njen klub. Hvala Marijana…

Prvi kontakt sa BRC-om, kako ti je sve delovalo na početku, a kako na kraju prve sezone?

Jedva sam čekala taj 7. maj, dan prvog treninga. Međutim, dan ranije sam povredila Ahilovu tetivu tako da sam se mučila sa povredom, ali nisam htela da odustanem. BRC me je opčinio!

Uz trčanje, davna želja je bila triatlon. Odluka na taj korak je bilo nešto konkretno ili samo želja?

Znam da plivam, vozim bicikl i trčim….Nisam odolela da ne probam. Ivan mora da je crk’o od smeha kada sam posle prve sezone u BRC-u, za mene neuspešne zbog povrede, rekla da bih volela da se spremim za triatlon. Blago mi je rekao da se za početak koncentrisem na 10k…

Kako bi opisala te tri discipline: plivanje, bicikl, trčanje?

Ležim, sedim, stojim – a krećem se. Plivanje… uživam u vodi a Boris i Marko su me naučili da pravilnije plivam kraul, bicikl mi je odmor u granicama spremnosti, a trčanje posle svega mnogo napornije nego sto sam mislila. Obavezno treba probati sprint triatlon 750m+20k+5k, doživećete eksploziju pozitivne energije.

Prvi triatlon na Adi, prva medalja. Kakvi su bili utisci, gde je bilo najlepše: u toku priprema, na samoj trci ili posle trke?

Pripreme sa Saškom su bile nezaboravne, smejale smo se uprkos svim naporima, uživala sam u našim sportskim druženjima kao i finalnim izborom upadljivog najšarenijeg triatlon odela. Ksenija, Saška, Ljubica i ja  smo par dana ranije otišle sa Borisom na Adu. Ja nikada ranije nisam plivala u jezeru, a ni u odelu.

Najlepše je naravno na trci. Bila sam strahovito uzbuđena. Dr Irena mi je stabilizovala kolena trakama. Odelo za plivanje mi je pozajmila Una Matko. Tokom trke sam bila neverovatno srećna, nisam mogla da skinem osmeh sa lica.

BRC podrška je bila lekovita. Hvala Una, Ivana, Tanja… Ne mogu da opišem količinu zadovoljstva i sreće koju sam nosila u sebi narednih dana.

Tri meseca kasnije na Vlasini sam postala vicešampion Srbije u kategoriji…

Posle triatlona prelaziš na nordijsko hodanje. U čemu je razlika između trčanja i hodanja po tvom mišljenju? 

Iako nordijsko hodanje deluje lagano, može da bude i te kako energetski zahtevno. Naša inicijalna BRC grupa sa učom Nebojšom je i te kako imala takmičarsku borbenost i društvenu lucidnost. Veoma je interesantna ta kombinacija angažovanja tela, a možete i da uživate u okolini. Trčanje zahteva veću koncentraciju, fokusiranost i svakako snažniju fizičku spremnost. Mislim da je dobro relaksirati organizam kroz nordijsko hodanje a ujedno zadržati formu.

Gde je Ružica danas i šta planira da osvoji u 2021. godini?

Da popravim svoje vreme na sprint triatlonu, Vlasina i Ada, potpuno različiti uslovi, i možda prvo mesto u kategoriji na prvenstvu Srbije… ko zna?

Arhitekta si po obrazovanju, ima li sličnosti između tvoje fizičke aktivnosti i zanimanja? 

Posvećenost koja vas potpuno obuzme, osećanje pronalaženja rešenja je slično kao postizanje skladnosti u kretanju. Dok trčim, hodam ili vozim bicikl predajem se infrastrukturi grada, dišem kao grad i tada bolje sagledavam prednosti i mane grada u kome se nalazim.

Kako tvoja okolina reaguje na tvoje aktivnosti?

U početku začuđeno, ali sada potpuno zadovoljno, jer vide da sam i ja zadovoljna, vide pozitivne promene kod mene.

Koliko tvojih vršnjaka iz bliže okoline je fizički aktivno? Šta misliš da je razlog za to?

Malo, pokušavam da ih povedem ali uvek nađu neki izgovor uz rečenicu… ne mogu sada ali… uvek me zovi… Ne odustajem, ja ću ih i dalje zvati. Nije lako promeniti navike, a kao svi danas, očekuju previše za kratko vreme.

BRC je klub u kojem treniraš, zašto BRC? 

BRC je kao velika porodica, upoznala sam mnogo zanimljivih i veoma različitih ljudi. Prija mi društveni ambijent koji su stvorili ovi mladi ljudi, uživam da pratim kako napreduju, kako se uspešno prilagođavaju večito promenljivim uslovima danas. Veroljub, Ivan i svi moji treneri Draža, Boris, Marko, Stefan, Ljubica, Tanja…

Istrčala si puno trka, posetila mnogo gradova. Kada bismo birali trku na osnovu arhitekture nekog grada, koji grad bi nam preporučila?

Svaki grad ponovo otkrivaš kada trčiš sredinom ulica bez automobila. Arhitektura i matrica grada je uvek uzbudljiva. Ja sam spor trkač ali zato vidim sve. Dan uoči završne trke sa Ivanom smo radili vizualizaciju trase kroz grad. Pokušavam to uvek da primenim. Ravena, polumaraton, moj jubilarni rođendan i prelepa medalja u mozaiku od plavog stakla.

Za kraj, da li imaš neku poruku nekim novim Ružicama? 

Pronađite svoju aktivnost i uživajte!