Još utisaka iz Letnje škole trčanja 2017 – Kako je to dobar osecaj da možeš još više i još više!

 Letnja Škola trčanja 2017 se završila. Imamo jako puno lepih utisaka koje delimo sa vama ovde:

Jelica Prvulović

Sasvim slucajno na internetu naletim na sajt skole trcanja.
Prvi susret sa clanovima skole bio je sastanak povodom pocetka letnjeg semestra. Novi ljudi, vedri, najsmejani, optimisticni, pomislih kako ih “radi” trcanje na svezem vazduhu.
I tako putesestvije pocinje, sa moje strane ustegnuto, stidljivo i sa dusom u nosu.
U dobrom drustvu je definitivno sve lakse i lepse, i tako su se nizali i prvi kilometri, puno pozitivne energije, ono kad te totalno nepoznata osoba podrzava u ostvarivanju cilja koji je telu i dusi preko potreban a da ni sama nisam znala sta bih u svom zivotu menjala.
Sada znam sta ne bih menjala, trcanje, trcanje u grupi, trcanje napolju na cistom zraku. Najaci utisak je onaj osecaj srece, pripadnosti, ono kad osecas svaki misic u svom telu :)

Marina Radojković

U jednoj rečenici mojih poslednjih par meseci bi izgledalo ovako:

Pridružila sam se BRCu jer sam želela da vežbam napolju, a sada izlazim napolje da bih trčala. I to ranom zorom nedeljom ujutru. I nije mi teško.

Škola trčanja je zapravo jedna divna energija, fenomenalan osećaj da se nešto može čega i nismo svesni, trener Nebojša koji u početku nervira svojom pozitivnom energijom i na kraju shvatiš da je zaraza prešla i na tebe, ekipa ljudi koja te podržava na svakom metru i kilometru i kad si pred ciljem i ne možeš više, oni krenu da navijaju baš za tebe, kada ne možeš više, oni ostaju baš uz tebe.

A šta je trebalo ja da uradim? Samo da dođem….

Marija Marković

U skolu trcanja sam se upisala da idejom da promenim svakodnevnu rutinu, da upoznam nove ljude, pomerim svoje granice. Uspela sam da ostvarim sve ciljeve koje sam imala u glavi.

Treneri su posveceni, vasi saborci su puni energije, jednostavno, celokupna atmosfera vas gura napred. Kada sam pocinjala nisam mogla da istrcim celih 500m. Bili su mi tezi nego 10km koje sam istrcala posle manje od 6 meseci na trci u Ljubljani.

Da li moze da se kaze da mi je promenila zivot? Apsolutno. Stekla sam kilometrazu pod nogama, samopouzdanje i ono najvaznije, prijatelje. Hvala BRC-u sto nas je okupila…

Dragana Mišović

U maju 2017 nisam verovala da mogu da dostignem 10km, ali mesec po mesec i kilometar po kilometar, pomerala sam sopstvene granice radujući se svakom sledećem treningu.

Kako je to dobar osecaj da možeš još više i još više!

Uz naseg sjajnog trenera Denisa Kusića ( i ostale BRCove trenere) i fenomenalnu energiju moje grupe A2, stići do 10km bilo je lako. Jedva cekam novi sestar i pripremu za 21km. 

Nikola Marković

Pre nego što sam se priključio, od jednog starijeg polaznika iz prethodnih generacija škole sam mnogo
slušao o “pozitivnoj atmosferi” koju stvaraju treneri.

Kao introvertna osoba koja se sporo otvara prema  novim ljudima i sada u potpuno novom društvenom kontekstu, u startu me je ovo više brinulo nego ohrabrivalo  

Mirisalo mi je na nekakvo preterano isforsirano dobro raspoloženje i druželjubivost, umesto spontanog razvoja odnosa u grupi ljudi različitih godina, životnih iskustava, interesovanja. U tom smislu mi je jako prijalo što je Miloš Spartak kao trener bio potpuno opušten i na prvi pogled flegmatičan, pa se i grupa nekako sama zbližavala s vremenom.

Najjači utisak o školi, pored podrazumevane kompetencije trenera, upravo je način na koji polaznici bodre i “guraju” jedni druge da prevaziđu svoje granice, pomažu jedni drugima kad je teško, i podižu motivaciju na najviši mogući stepen.

Grupna dinamika treninga – naročito sa ljudima sličnog stepena utreniranosti – donosi potpuno novu dimenziju trčanju u odnosu na sve što sam radio solo nekoliko godina unazad.

Kako je škola trčanja uticala na tvoj život?

Uticala je na mene svakodnevno mi popravljajući raspoloženje. Nakon raznih manje ili više stresnih situacija na poslu, kada mi se činilo da više nemam nikakvog entuzijazma a kamoli energije da posle osam sati u kancelariji radim vežbe snage i trčim 5-6 kilometara, posle treninga bih se uvek osećao preporođeno – naročito u trenutku kada na kraju trčanja ulazimo u finiš i trener nam baci „peticu“ 

Posle treninga bi mentalni umor i eventualna napetost nestali kao od šale! Nakon vikend-treninga,
naročito kada bih oborio neki lični rekord u dužini ili brzini, osećaj prevazilaženja vlastitih granica bi bio
fantastičan.

Dugogodišnji nezdrav način života me je doveo do preteranog gojenja, hronične malaksalosti i umora. U određenom trenutku, kada sam dostigao rekordnu kilažu, rekao sam sebi da je došlo vreme za preokret. Te 2013. godine sam počeo malo redovnije da trčim, a tokom narednih godina počeo sam zdravije da se hranim i batalio alkohol  .

U školu trčanja sam već stigao sa 15-20 kila manje u odnosu na “rekord karijere” pa u tom smislu više nije bilo značajnijih telesnih promena, ali stalno pomeranje granica fizičkih mogućnosti značajno je uticalo na moje samopouzdanje i sveukupan osećaj samopoštovanja.

Jovana Miletić

Ekipa ljudi velikog osmeha i puna pozitivne energije koja od svakoga moze napraviti trkaca. Sto se mene licno tice ja sam neko ko nikada nije voleo trcanje i nije razumeo ljude koji to rade, a sada sam jedana od tih luckastih ljudi obucenih kao Rumunske gimnasticarke i jako mi prija sto pripadam takvom jednom pozitivnom okruzenju.

Za 5 meseci trajanja skole trcanja sam uspela da promenim dosta navika i unormalim rezim ishrane.

Najbitnije meni je poznastvo sa gomilom pozitivnih STRAVA ljudi bez kojih nista od ovoga ne bilo isto i zato hvala svima Vama koji ste od mene napravili nekog ko uziva u trcanju i posebno hvala STRAVA treneru Nebojsi Obradovicu koji se brinuo o nama ceo ovaj period.

Tamara Mitrović

Sve sto su obecali po planu i programu su ispunili. Ovaj mladi tim trenera svojim entuzijazmom i posvecenoscu ka trkacima je snaga BRC skole.
Otvorila je prostora da svoje radno vreme ogranicim do pola sata pre pocetka treninga ispod Brankovog mosta (inace je bilo i do posle 20h).
Da se posle treninga osecam rastereceno, lepse spavam, lakse ustajem ujutru i imam vise energije u toku dana.
Uradila sam nesto za svoje zdravlje, kondiciju i izgled. Moja prva trka je bila Color run i 5km koje sam zavrsila u stilu “sve mi boje lepo stoje”
Zatim je za kraj dosla Ljubljana i izlazak iz zone komfora sa istrcanih 10km. Uzgled sam stekla i jos novih prijatelja.
Ispitivanje sopstvenih granica i konacno prakticno suocavanje sa onom recenicom “sve je u glavi”. E, to sam tek shvatila i dozivela u Ljubljani posle 10km istrcanih. Zavolela sam trcanje i sa BRC nastavljam dalje i sledecu sezonu. Bice ovo zanimljiva zima, manje kuvanog vina a vise trcanja po minusu. 
“Never discourage anyone who continually makes progress, no matter how slow.” -Plato-

Bojana Fišić

1. Trčimo napolju
2. 5 minuta trčanja i loš dan na poslu se nije ni desio
3. Bikini nije problem
4. Nemam vremena za šoping
5. Veliki doručak posle treninga
6. Novi ljudi I nove misli
7. Nekoliko puta istrčan krug oko Ade. Prvih 10 km
8. Osecam se zdravije
9. Imam energiju
10. Moja ćerka misli da sam strava

Milica Ivanovski

“Kako nam je bilo? STRAVA, odgovor već pet meseci na pitanje trenera kalo nam je bilo na treningu.
Zaista, uz BRC je trčanje postalo strava. Treninzi tri puta nedeljno,ekipica pozitivnih ljidi, nezaobilazna jutarnja kafica svake nedelje na Adi su trčanju dali drugu dimenziju, a Ljubljanski maraton svojom atmosferom samo upotpunio pricu koja se pricala od maja do oktobra.